Zamislite da na TV ekranu vidite nepoznatu osobu koja govori za sebe kako je lepa, pametna, sposobna za posao i kako svi treba da se druže sa njom u vlastitoj kući. Šta biste pomislili? Verovatno bi većina pomislila kako je ta osoba mizerna i promenila TV program. Jedan deo bi osetio sažaljenje i mislio kako ta osoba ima neki psihički problem. U svakom slučaju situacija ostavlja ružan ili tužan utisak.
Upravo ste pročitali priču o pogrešnom ali čestom konceptu „brendiranja“ nacije.
Mnogo novca se potroši u promovisanju nacije na ovaj način. Plaćaju se marketing timovi koji smišljaju slogane, logotipe, angažuju se reditelji koji prave visokobudžetne TV spotove, kupuju se najskuplje seknude na najgledanijim televizijima… Efekat kod onih koji vide ovakvu poruku je: „nikada nisam čuo za ovu zemlju, Bože kako su smešni“, ili: „i mislio sam da je ova zemlja nesrećna i tužna“.
Da li je ovo dobar način da se troši novac (poreskih obveznika)? Nikako!
Šta je brend imidž? To nije logo, ni slogan, niti knjiga grafičkih standarda. To je unutrašnji osećaj ili mišljenje o nekom proizvodu, usluzi, naciji, destinaciji ili drugom čoveku.
Šta je bredniranje? Brendiranje nije oblepljivanje službenog automobila, niti logo utisnut na ambalaži, kao ni (skupa) reklamna kampanja. Brendiranje je srpski prevod engleske reči „branding“ koji može da znači samo proces „kreiranja“ brenda.
Šta je brend Srbije? Ako mislite da imamo loš brend imidž u svetu, varate se. Prema relevantnim istaživanjima Sajmona Enholta, najeminentijeg stručnjaka za nacionalno brendiranje, mi nemamo nikakav brend imidž – generalno nas niko ne zna. Iako smo bili nezavisna država pod ovim imenom i u srednjem veku, za nas gotovo niko nije čuo. Iako smo dali doprinos svetskoj civilizaciji preko naučnika, knjževnika, sportista i vojskovođa – to niko ne zna. Čak smo najveće svetske jezike obogatili nekim srpskim rečima, ali to ni većina nas ne zna. Mali broj nacija može da se pohvali sa ovim što sam nabrojao, a odgovor na pitanje sa početka pasusa je: ništa.
Potpuno je drugo pitanje kakav brend imidž bi trebalo i možemo da imamo, kako to da ostvarimo i ko je odgovoran za ovakvu situaciju danas.
Iako je medijska slika, pre i za vreme najnovijih ratova, bila katastrofalna za brend imidž Srbije i Srba, ipak poslednji nemio događaj desio se pre 13 godina. Svakako da posledice postoje ali one nisu nerešive. Bilo kakvo pravdanje „lošom slikom“ zbog starog političkog režima ne stoji jer je prošlo mnogo vremena od ekstrema u medijima koji se desio, a i tadašnja zemlja se zvala Jugoslavija, a ne Srbija.
Zašto država nije reagovala pravovremeno i zašto ne reaguje? Vođenje države je veoma odgovoran i složen posao. Od odluka ljudi u vrhu države zavisi život svakog pojedinca i njegove porodice. Zbog tog složenog posla političarima postaje manje važno da se bave brend imidžom u svetu iako vole kadkad o tome da diskutuju. Drugi razlog je mandat političara od četiri ili pet godina. Taj period je kratak u odnosu na partijske i političke koristi od ovog koncepta iako su ekonomske koristi velike (npr. isti proizvod sa potpisom „made in Sweden“ je oko 20% skuplji od istog proizvoda iz zemalja koje okružuju Švedsku).
Daću ekstremni primer kako može da se promeni slika. Da Srbija donese zakon u kome se u našoj zemlji proizvodi samo organska hrana i da projektuje propise koji regulišu tu oblast na najbolji mogući način, to bi bila svetska vest. Kada bi Srbija narednih 10 godina u tome istrajala i izvozila samo organsku hranu, gotovo niko Srbiju 2022. ne bi pominjao po bombardovanju nego po zdravoj organskoj hrani. Da li treba da pominjemo ekonomski benefit ove akcije?
Ne radi se samo o hrani kao brendu, već i o idejama naših preduzetnika, kreativnosti umetnika, nadarenosti naučnika, sposobnosti sportista i kao kruna svega izdvaja se pozitivna energija kod svih Srba (dobar provod, druženje, muzika, „jaka“ hrana, itd). Odnosno, neophodno je izraditi strateški plan brendiranja koji bi imao podršku parlamenta, tj. cele vlade i najjačih opozicionih snaga.
Dakle, mi možemo da stvorimo sjajan brend imidž i to moramo da uradimo. Što pre političke, privredne i intelektualne elite shvate mogućnosti brenda nacije pre ćemo osetiti poboljšanja. Dok političari ne odluče da se ozbiljno time bave, nama ostaje da dobrim ličnim primerom utičemo na okruženje i tako damo doprinos sopstvenom razvoju ali i razvoju naše nacije.
Autor: Miljan PREMOVIĆ, Izvršni direktor Intelligence d.o.o.