Наш оснивач и директор, Миљан Премовић, гостовао је на Радио-телевизији Србије 22.03.2026, где је говорио о утицају актуелних дешавања на Блиском истоку на глобалну туристичку индустрију, као и о могућим последицама по европска и медитеранска тржишта. У разговору је анализирао како ратна дешавања у овом региону, једном од важних туристичких чворишта, мењају кретања потрошача, структуру понуде и дугорочне стратегије дестинација широм света.
🔗 Снимак гостовања можете погледати овде:
➡️ Блиски исток у просеку учествује са 6,5% у глобалном туристичком промету, што га чини регионом који има значајан, али и специфичан удео у светском туризму. Миљан је истакао занимљиву подвојеност понуде овог подручја, где се преплићу два доминантна сегмента, изузетно луксузни туризам и религиозни туризам, који привлачи милионе посетилаца сваке године.
➡️ Процењена штета за туристички сектор износи око 600 милиона долара дневно, док је укупни економски губитак од почетка рата достигао чак 20 милијарди долара. Премовић је нагласио да ове бројке откривају размере кризе које ће имати дугорочне последице, како на саме дестинације, тако и на инвеститоре, оператере, авио-компаније и пружаоце услуга широм региона.
➡️ Шпанија се издваја као примарна алтернатива за путнике који у условима нестабилности траже сигурније и организованије дестинације. Ипак, Премовић указује да се померање тражње неће зауставити само на Шпанији. Грчка и Италија имају снажне предуслове да додатно ојачају позицију. Разлози су разноврсност понуде, дуга туристичка традиција, висок ниво безбедности, али и зрелост и одрживост њихових система.
Шта можемо очекивати у будућности?
Премовић наглашава да тек предстоји да се види колики ће дугорочни утицај рата имати на туристичке токове, али и на укупне економске перспективе земаља региона. Историја туризма показује да се последице кризних ситуација често мере годинама, а не месецима, те да дестинације које нису изградиле стабилан систем тешко подносе овако нагле ризике.
Поставља се питање: колико је претходни раст био резултат стварно одрживих модела, а колико производ повољних глобалних околности? Управо ће наредни период показати да ли дестинације на Блиском истоку могу да се опораве у истом обиму или ће туристи трајније променити своје путничке навике и одабир дестинација.