Generalno, postoje dve metode slučajnog uzorka. Prva je “metoda prostog slučajnog uzorka”, a druga je “kvota metod”.
- Metodom prostog slučajnog uzorka, organizacija za istraživanje koristi nasumično izabrane brojeve telefona ili e. mail adrese (za telefonska ili internet ispitivanja), ili se posećuju nasumično izabrane adrese i imena iz baza kao što su izborni registri (za ispitivanja “face-to-face”). Zatim se sprovodi anketiranje ispitanika na adekvatan način.
- Kvota metod predstavlja uzorak koji podrazumeva ispunjavanje kvote po zadatim karakteristikama kao što su npr. godine i pol, prilikom čega onda anketar traži različite ljude koji ispunjavaju te karakteristike. Kvota uzorkovanja može se koristi i u telefonskim istraživanjima da se izabere osoba iz domaćinstva koja će biti intervjuisana kako bi se ubrzao proces istraživanja.
Da li kompanije za istraživanje čine još nešto kako bi obezbedile reprezentativan uzorak?
Da. Iako se uzorkovanje dobro sprovede postoji nekoliko razloga zašto je moguće da istraživanja sadrže previše ispitanika iz jedne, a premalo iz druge grupe. Uobičajeno je da kompanije za istraživanja pitaju ispitanike i neka ličnija pitanja, o njima samima a ne samo isključivo o njihovim stavovima. Ove informacije se zatim koriste da kako bi se uporedile sa, zvaničnim statistikama, recimo podacima iz popisa stanovništva. U tom slučaju, udeo određene populacije (mladih, starih…) u uzorku može da se koriguje kako bi se složio sa profilom populacije koja se ispituje.