Generalno da, ali odgovor zavisi i od populacije koja se ispituje, a odgovor je isti i za telefonska i za Face-To-Face intervjuisanja, a ne samo za Internet. Ukoliko do reprezentativnog uzorka ovih ljudi može da se dođe na bilo koji od ovih načina intervjuisanja, odgovor je da, istraživanju se može verovati.
Ono što garanture reprezentativnost svakog uzorka je slučajnost, tačnije mogućnost da svaki pojedinac može biti izabran u uzorak. Upravo na taj način kada posmatramo celu populaciju, za naš uzorak je najbitnije da za svakog pojedinca postoji mogućnost da bude izabran u uzorak. Face to Face i telefonska istraživanja nam omogućavaju da se ovaj uslov, upravo pomoću toga što veliki broj stanovništva živi na određenoj adresi i poseduje telefon. Ali sa modernizacijom i sa velikim brojem pojedinaca koji koriste računar i internet (za Srbiju su podaci da je u 2015. godini čak 64,4% ljudi koristlo računar a 63,8% koristilo internet), otvara se mogućnost da dobro organizovano online istraživanje bude reprezentativno. Osim toga, postoje mesta i populacije gde je veoma teško i za anketara da dobije reprezentativni uzorak koristeći Face-To-Face intervjuisanje, tako isto postoje i mesta i populacije gde samo određene klase ljudi imaju pristup telefonu ili Internetu.