Da, postoji. Statistička teorija nam omogućuje da ovo procenimo.
Zamislite zemlju koje se deli potpuno jednako po nekom pitanju – 50% ima jedan stav, dok 50% misli suprotno. Statistička teorija nam govori da u nasumičnom ispitivanju 1.000 ispitanika, sa stopom odziva od 100%, ili od 20 ispitanika sa odzivom od njih 19, ispitivanje će biti tačno u okviru ±3%. Drugim rečima, svaki stav će zabeležiti rezultat od najmanje 47%, a ne više od 53%. Ali postoji šansa 1:20 da će ispitivanje ispasti iz ovog okvira.
Da li ovo znači da se ne može uopšte verovati rezultatima ispitivanja javnog mnjenja?
Ne. Ispitivanje javnog mnjenja možda nije savršeno, ali je i dalje najbolji način merenja šta javnost misli. U većini zemalja gde rezultati ispitivanja mogu da se porede sa stvarnim rezultatima (npr. na izborima), dobro dizajnirana ispitivanja su obično tačna u okviru 3 procenta, iako ponekad ispadaju iz okvira ove greške. Uz to, većinom vremena, ispitivanja obezbeđuju dobar vodič za stanje mišljenja, čak dozvoljavaljući veću marginu greške. Ukoliko je dobro dizajnirano, reprezentativno ispitivanje otkriva da ukoliko je javnost podeljena 70-30% po nekom pitanju, onda margina greške od čak 10% ne može da promeni činjenicu da je jedan stav izražen mnogo više nego drugi.
Međutim, istina je da su u izborima gde je tesna pobeda, vođstvo u istraživanju (na uzorku 1-2000) za manje od 5 procenata za jednog kandidata ili stranku, ne može biti uzeto kao siguran pokazatelj ko je imao vođstvo u vreme kad je ispitivanje sprovedeno, a kamoli garanciju ko će imati vođstvo narednih dana, nedelja ili meseci.