U prošloj godini potrošači su morali da se nauče merama štednje jer se čini da ekonomska kriza nikako da prođe. Ipak, generalno posmatrano, potrošač zna da nije usamljen u ovom problemu i da može da se poveže sa ostalim potrošačima i osmisli trošenje svog budžeta na kreativan način. Naročito su atraktivna povezivanja preko omiljenih aplikacija na smartphone-ovima.
Takođe, u današnje vreme potrošački identitet se izražava dosta složenije načine nego samo putem potrošnje. Taj identitet je kompleksan i oslikava se kroz online status, štedljivost, stavove prema kulturi…
1. Život u gradovima preovladava
Povećava se broj ljudi koji teže životu u urbanim sredinama, uz karakteristike koje taj život čine urbanim: stil, tehnologija i praktičnost. Oni upijaju nove kulturne uticaje koji se stapaju sa novim pristupima brendu.
Oko 3,7 milijardi stanovnika živi u uprabnim sredinama širom sveta. Broj gradskih stanovnika će nastaviti da se povećava, ne samo u „tradicionalnim“ megagradovima kao što je Njujork, već i u novijim sredinama. Mnogi ljudi koji migriraju u gradove spadaju u tzv. kategoriju „dna urbane piramide“, i bez obezira što imaju manje raspoloživih prihoda, oni doprinose većoj potrošnji. U prošloj godini. megagradovi su središta kako novih tako i afirmisanih etničkih grupa i kultura (stariji ljudi sa trend-osetljivim načinima života, studenti, visoko kvalifikovani a slabo plaćeni migranti, pripadnici gej populacije, domaćinstava sačinjena od više generacija itd).
2. „Potrošački osvetnici“ progovaraju!
On i oflajn protesti su u centru pažnje, primoravajući brendove na veću odgovornost i davanje inovativnijih rešenja potrošačima.
Kao što razni događaji pokazuju, potrošači su nezadovoljni i sve složniji u protestima koji su od onih u susedstvu, gradu lii zemlji, prerasli u proteste na Internetu. Potrošači se na ovaj način okupljaju kako bi slali zahteve kompanijama i državnim institucijama. Oni su često podstaknuti nejednakostima u primanjima kao i povećanjem cena. Postoje globalni primeri uspeha nacionalnog i regionalnog „potrošačkog osvetništva“ podstaknutih novostečenim potrošačkim samopouzdanjem i moći društvenih mreža.
3. „Uradi sam“ život
Potrošači su zadovoljni jer imaju način kako da prate i kontrolišu svoje zdravlje, identitet, komunikaciju i navike pri kupovini.
Milioni potrošača uživaju u osećaju veće kontrole zbog povećeg pristupa raznim informacijama. S obzirom na finansijsku recesiju, nenovčani vidovi statusa kao što su veštine, velikodušnost i povezanost će biti veći prioritet.
4. Potrošači tržišta u razvoju
Potošači zemalja u razvoju počinju da osećaju sve veće zadovoljstvo u kupovini i teže sve većoj potrošnji.
Oni sada mogu da uživaju u lancima prodavnica širom sveta u tržnim centrima koji su atraktivni i za manje platežne potrošače. U Sovetou, najpoznatijoj južnoafričkoj opštini, minimum šest velikih tržnih centara se otvorilo od 2005. Kupci počinju da se oslanjaju na kredite i kartice radnji koje su zanimljive za potrošače sa manjim primanjima. Artikli – kopija brendova nastavljaju da privlače potrošače jer oni donose način života vođen najnovijim trendovima.
5. Ekonomičnost
Štednja je postala svakodnevna rutina za milione potrošača (čak i na razvijenim tržištima) i zajednička karakteristika je da se ljudi hvale koliko ih je nešto malo koštalo. Za mnoge, štednja nije samo način života, lov na sniženja je nova terapija pri kupovini za mnoge koji pronalaze zadovoljstvo u traganju za rasprodajama. Potrošači će se susresti sa obaveštenjima za štednju predvođenu tehnološkim inovacijama (kao što su aplikacije koje šalju kupone na mobilni) i ona čine dobar deo onoga što se naziva „pametna kupovina“.
6. Kultura „rialitija“ i potrošači
Scenario „rialitija“ ili slavnih ličnosti koje žive svoj san čine da potrošači počnu da dele zajedničke stavove sa njima i bivaju “primorani” da promene svoje navike.
Kultura rialitija je promenila paradigmu prema onome koga smatramo za elitu. Širom sveta, obični ljudi koji se pojavljuju u rialiti programima, zauzimaju mesto „talentovanih“ slavnih i privlače pažnju ljudi, kao i težnju ka takvom načinu života. Godišnja studija Eoromonitor International-a 2011. je otkrila da ispitanici ocenjuju slavne ličnosti za nijansu više od političkih i društvenih vođa što se tiče dela na koga se najviše ugledaju.
7. Korisnici smartphone-ova
Računari se potiskuju,a smartphone-ovi dopiru i do najnižih društvenih slojeva i očekuje se da broj i raznovrsnost aplikacija to i reflektuje.
Širom sveta, smartphone-ovi su najčešći izbor za sredstvo komunikacije (uključujući i tržišta u razvoju, gde potrošači uzimaju nove, jednostavnije modele). Ovaj rekvizit se pretvorio od luksuznog artikla u neophodan predmet za svakodnevni život. Prema procenama, godišnja prodaja smartphone-ova je porasla sa 8,4 milijarde USD na 83,1 milijardu USD u periodu 2005-2010. Za većinu potrošača razvijenih tržišta kompjuteri i laptopovi će početi da padaju u zaborav jer je većina vlasnika smartphone-ova koristila ove uređaje da pretražuju Internet i gleda TV na svakom mestu.
8. „Život uz tehnologiju“ nasuprot „običnog života“
Neki korisnici su priglili „uvek onlajn“ način života, dok drugi pokušavaju da se rasterete od tehnologije.
Za današnjeg potrošača, od male dece pa do starijih osoba, tehnologija je način života. Pristup Internetu je proširen i on prati ljude u svakodnevnom životu – i na poslu i na odmoru. Prisutna je negativna reakcija ljudi. Aktivna je populacija koja kritikuje današnje preveliko oslanjanje na tehnologiju i virtuelne živote. Postoji takođe i interesantan spoj tehologije i „običnog“ načina života koji utiču na ponašanje pri kupovini. Na primer, kineski gigant e-trgovine Taobao je lansirao „probnu“ radnju nameštaja u Pekingu kako bi rešio problem potrebe za lično ispitivanje “velikih” kupovina.
9. Mladi – Neizvesna budućnost
Mladi potrošači se suočavaju sa različitom, manje predvidivom budućnošću u smislu želja pri kupovini, poslu i njihovim životnim uzorima.
Generalno posmatrano danas ima manje saveta odraslih upućenim mlađima. Kako se mladi ljudi bore sa neizvesnom budućnosti je od velikog interesa za brendove. Mnogi prodavci se fokusiraju na odnos prema mladima i komunikaciju kroz tehnološka sredstva u želji da dešifruju ovaj deo publike.
10. Telesna težina kao popularna tema
Da li smo mi ono što jedemo? Šta potrošači rade kako bi ostali zdravi?
Težina je pod lupom čoveka samo kao deo obnovljene svesti toga šta jedemo, slike o telu, vežbanju i zdravlju uopšte. Genralno potrošači rangiraju dobro zdravlje kao najvažniju odrednicu sreće (čak iako svest o tome da je zdravlje važno ne vodi uvek ka zdravom načinu života). Mladi ispitanici tvrde da preskaču obroke dva ili više dana u toku nedelje, a pogotovo doručak. Na 15 vodećih tržišta, jedna trećina onih od 16 do 24 godina starosti tvrde da pokušavaju da oslabe.
—
Euromonitor