Nedavna studija je pokazala da visok unos svežih proizvoda ne samo da je blagotvoran za fizičko zdravlje, već značajno doprinosi mentalnoj i emocionalnoj dobrobiti, nezavisno od drugih socioekonomskih faktora.
Ovo je potencijalno veoma uzbudljivo otkriće u mnogim aspektima. Povećanje konzumiranja voća i povrća bi moglo da pomogne u smanjenju javne zdravstvene potrošnje, da da industriji priliku da edukuje potrošače i u isto vreme uspostavi novu marketinšku strategiju za sveže proizvode, i obezbedi dalji podsticaj za javne zdravstvene ustanove da povećaju svoje preporuke za unos svežeg voća i povrća.
Depresija je veliki teret za javne zdravstvene budžete
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše depresiju kao glavni uzrok zdravstvenih smetnji u svetu, sa oko 350 miliona obolelih. Svake godine, oko 7% svetske populacije pati od veće depresije, a 25% je pogođeno blažom formom, uključujuči anksioznost- iscrpljujuće stanje uma koje može sprečiti pojedince u odavljanju jednostavnih dnevnih zadataka.
Prema SZO-u, što se tiče mentalnih poremećaja, najveći deo se odnosi na depresiju za koju se tvrdi da je 26% od ukupnih oboljenja u EU. U nekim zemljama kao što su Danska i Holandija, oko pola budžeta za dugotrajna bolovanja i invalidnine su potrošene na poremećaje mentalnog zdravlja, uz depresiju koja čini ogromnu većinu slučajeva. Skoro 10% odraslog stanovništva u EU uzima antidepresive.
Uz to, SZO upućuje na to da mentalno i fizičko zdravlje nisu dve odvojene stvari – bolesti depresije mogu izazvati srčana oboljenja, a mogu biti čak i jedan od uzroka za pojavu raka.
Voće i povrće – opcija za sreću
Uprkos mnoštvu istraživanja o korelacijama između visoke potrošnje svežeg voća i povrća i fizičkog zdravlja, veza između ishrane i mentalnog zdravlja ostaje vrlo slabo istražena.
Međutim, rad pod nazivom „Da li je psihološko balgostanje povezano sa konzumiranjem voća i povrća?“, objavljen u časopisu „Social Indicators Research“, namenjen istraživanju ove veze, došao je do nekih iznenađujućih zaključaka.
Istrazivači, dovedeni iz nekoliko institucija, uključujući Dartmouth College (USA) i Warwick medicinsku školu iz UK, analizirali su tri seta podataka od oko 80.000 pojedinaca, sakupljenih širom Velike Britanije (Engleska, Škotska i Vels).
Studija je pokazala snažnu pozitivnu korelaciju između visoke potrošnje voća i povrća i mentalnog blagostanja, gde je blagostanje dostiglo vrhunac na oko sedam porcija dnevno.
Istraživači su se osetili dovoljno samouvereni u vezi sa svojim nalazima da im snažno sude pred velikim brojem demografskih, socijalnih i ekonomskih varijabli. Međutim, oni su priznali da njihovi nalazi samo ukazuju na uzročno-posledičnu vezu, i da je potrebno da se uloži više istraživačkog napora kao bi potvrdili svoje zaključke.
Ishrana utiče na mozak
Mentalno zdravlje i blagostanje svakako nije ništa manje poželjno od fizičkog zdravlja. Kao svako ko se ikada suočio sa nastupom duboke depresije može da posvedoči da napad može da parališe nečiji život čak i u većoj meri nego mnoga fizička oboljenja.
„Prirodni“ pristupi u borbi protiv depresije su veoma traženi. U poređenju sa bavljenjem fizičkim oboljenjima, ljudi koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja, veoma nerado traže stručnu pomoć, bilo od doktora, fizioterapeuta ili od savetnika. Takođe vrle često pokazuju još više otpora kada je u pitanju uzimanje lekova koji pomažu vraćanju biohemijske ravnoteže u hemijskom sastavu mozga.
U profesionalnim krugovima je prihvaćeno da mentalni problemi, uključujući depresiju, mogu biti izazvani (često samo privremeno), disbalansom u hemiji mozga. S obzirom da hrana koju jedemo obezbeđuje sve sirovine za biohemijske i metaboličke procese u telu, ne treba da iznenađuje činjenica da su moždane funkcije takođe pod snažnim uticajem hranljivih faktora.
Nova platforma pozicioniranja i buduće osnove za smernice revizije
Nažalost, javnost još uvek nije svesna da postoji veza između ishrane i mentalnog zdravlja. Stvaranje svesti o ovoj vezi i informisanje potrošača da povećanje unosa voća i povrća može pomoći da se depresija drži na odstojanju, vredi istraživanja za buduće marketinške platforme za svežu proizvodnju.
Kao što je ukazano od strane istraživača koji su sproveli gorepomenutu studiju, treba da se uradi još dosta posla kako bi se objasnila veza imeđu konzumiranja svežih proizvoda i mentalnog i emocionalnog blagostanja. Pored očigledne činjenice da samo nekoliko studija jednostavno nije dovoljna da dokaže vezu niti da utvrdi mehanizme, u interesu bi bilo da se ustanovi da li određene vrste svežih proizvoda imaju veći efekat na ličnu sreću od drugih. Ovo istraživanje je još uvek u povoju i imalo bi jako puno koristi kad bi bilo više investicija, uključujući one od strane industrijskih aktera.
Studija takođe sugeriše da se pokazalo da je sedam obroka dnevno u vezi sa optimalnim zadovoljstvom životom, a ne pet obroka koji su obično preporučeni od strane zvaničnih zdravstvenih organa širom sveta, uključujući Englesku, Nemačku i Ameriku.
Doktrina od pet obroka dnevno nikada nije bila bazirana na količinama potrebnim za optimalno fizičko i mentalno zdravlje, već je imala više veze sa postavljanjem ostvarljivih ciljeva za osobe čiji je dnevni unos ispod tri obroka dnevno. Ohrabren od strane javnih zdravstvenih promocija, zajedno uz industrijski napor, nivo potrošnje polako počinje da raste. Naši podaci pokazuju da se na globalnom nivou, potrošnja voća i povrća po glavi stanovnika povećala za preko 8% u periodu 2006-2011. Studije kao što je ova će obezbediti dalji podsticaj za povećanje broja preporučenih obroka dnevno, idealno na sedam ili osam porcija, više nego dobrodošao korak za zdravlje potrošača i samu industriju svežih proizvoda.
—
Euromonitor International